ODGOVORI NA SVA VAŠA PITANJA
Kako se utvrđuje moždana smrt?
Moždana smrt je medicinska dijagnoza koju oređuju lekari.
Svaka bolnica poseduje standardizovani skup kriterijuma za utvrđivanje moždane smrti. Neophodan je detaljan pregled pacijenta i testiraju se svi delovi mozga.
Najpre se proverava da li je u pitanju neko od stanja koja nalikuju moždanoj smrti, kao što je teško trovanje narkoticima (barbituratima) ili izuzetno niska telesna temperatura.
Kod moždane smrti nema spontanog disanja. Kako bi se ovo potvrdilo, radi se test pri kom se respirator isključuje sve dok nivo ugljen dioksida u krvi ne dostigne nivo koji bi naveo svaku živu osobu da počne da diše.
Ljudi kod kojih je nastupila moždana smrt nemaju reflekse, koji zahtevaju rad mozga. Na primer, njihove zenice ne reaguju na svetlost, ne reaguju ako im se gurne štapić u grlo i nemaju osećaj bola.
Postoje specijalni medicinski testovi koji nadalje ispituju moždanu smrt. U njih se ubraja elektroencefalogram koji pokazuje da li postoji električna aktivnost u mozgu.
Kod moždane smrti, krv ne stiže do mozga, jer otok sprečava da krv i kiseonik dopru do njega. Postoje dva testa koja utvrđuju potpuni nedostatak krvi u mozgu i to su nuklearna magnetna rezonanca i cerebralni angiogram.
Sve ove testove izvode lekari koji su se specijalizovali u ovoj oblasti. Rezultati testova se objašnjavaju porodici i smeštaju u bolnički karton pacijenta.
