POTEŠKOĆE U PRIKUPLJANJU ORGANA
Zahtevi za organima za presađivanje u svetu svakodnevno rastu. Međutim ne postoji balans između potrebnih organa i organa koji su zaista na raspolaganju. Problem doniranja organa koji ne prati realne potrebe prisutan je u svim pa i u najrazvijenijim državama. Transplantacijska medicina ostvarila je poslednjih godina značajne uspehe, međutim broj kadaveričnih organa za transplantaciju nije se značajnije povećao. U Evropi danas na organ čeka preko 50 hiljada, a u SAD-u preko 76 hiljada bolesnika.
Oko 25-35 % bolesnika koji u Zapadnoj Evropi čekaju na presađivanje organa neće dočekati tu priliku, pokazuju službeni podaci. Oko 500 ljudi umire godišnje čekajući jetru, a isto toliko srce. U SAD-u oko 10-30% onih koji čekaju jetru umire ne dočekavši organ. Tek svaki peti bolesnik s liste čekanja uspe da se transplantira.
U Srbiji ima 5.000 bubrežnih bolesnika, od čega je 3.850 na hemodijalizi i 450 na peritoneumskoj dijalizi. Ove se brojke godišnje uvećavaju za oko 500 novih bolesnika. Na listi čekanja za bubreg je oko 4.000 bolesnika, a pored toga bolesnici čekaju na presađivanje gušterače, srca, jetre, rožnjače i drugih organa i tkiva. Nažalost, većina bolesnika s liste čekanja neće dočekati organ za presađivanje. Zbog toga se često pribegava presađivanju od živog donora, ukoliko je to moguće.
NEZAOBILAZNA ULOGA JAVNOSTI
Prvi korak nije zakon, već oblikovanje zdravog javnog mnenja.
Da bi transplantacijsko lečenje zaista zaživelo neophodno je učešće čitavog društva. Broj prikupljenih organa može se povećati samo uključivanjem javnosti u transplantacioni proces gde zdravstveni sistem igra ulogu stručnog servisa u povezivanju davalaca i primalaca.
Istaknute javne ličnosti imaju veliku ulogu u promociji doniranja organa. U našoj zemlji svoje organe je zaveštalo oko stotinu lekara Kliničkog centra Vojvodine i studenata Medicinskog fakulteta, dvadesetak zaposlenih u užičkoj bolnici, mnoge javne ličnosti – neke od njih su nekadašnji načelnik VMA general prof. dr Zoran Stanković, republički ministar zdravlja Tomica Milosavljević, Bata Živojinović, Branka Katić, Dragan Bjelogrlić, Mima Karadžić, Marina Bukvić, a nedavno je svoju donorsku karticu potpisao i predsednik države, Boris Tadić, dajući time dobar primer svima nama . U svetu su to učinili grupa američkih senatora i kongresmena, porodica Edvarda Kenedija, Papa Benedikt XVI, španska kraljica Sofija, Majkl Džordan, Sofija Loren i drugi.
Ključne poruke upućene javnosti su da je presađivanje efikasan način lečenja, da donosi dobre rezultate u preživljavanju inače neizlečivih bolesnika i da je to jedini način da se spasu životi mnogih terminalnih bolesnika. Vredno je postmortalno donirati svoje organe, jer bi sutra oni mogli trebati Vama ili Vašim najbližima (načelo solidarnosti i reciprociteta). Javnost mora osećati ponos da u tome učestvuje. Objavljivanje želje da se donira omogućava pojedincu da izrazi svoju društvenu odgovornost i osećaj solidarnosti.
„ŠPANSKI MODEL“
Zemlja sa najboljim rezultatima u prikupljanju organa je Španija. Ona je uspela značajno da unapredi stanje u transplantacionoj medicini samo u poslednjih deset godina. Kadaverično davalaštvo povećano je u u toj zemlji sa 14.2 donora na milion stanovnika (1989.) na 31.5 donora na milion stanovnika (1998.). Dok je do 2009. godine taj broj porastao na 34.2 donora na milion stanovnika. Ovo je rezultat dobro planirane organizacije i sistemski preduzimanih mera, mnogih uloženih napora i motivacije zdravstvenih radnika, zdravstvenih vlasti, službi sigurnosti, transporta, civilne zaštite, sudstva, forenzičara, javnih servisa i iznad svega španske javnosti i društva. Pored toga, za tako dobre rezultate sigurno je zaslužna i činjenica da u Španiji odluku o doniranju organa obavezno donose svi punoletni građani. Ovo je jedina zemlja u svetu u kojoj se lista čekanja neprestano smanjuje. Španci posebno naglašavaju i veliku ekonomsku korist koju donosi transplantaciona medicina.
