Suvišno je napominjati koliko je donošenje zakona bitno za uređivanje neke oblasti života. Potreban nam je novi zakon o transplantaciji organa i tkiva koji će biti stub i snažan oslonac uspešne transplantacione medicine. Presađivanje organa je veoma konpleksna pojava i dotiče neka vrlo osetljiva pitanja koja se jedino mogu rešiti ukoliko država sa dobrim zakonom stane iza nje.

Sistemski uredjena transplantacija organa jeste interes svih građana Srbije jer je transplantacija organa višestruko jeftinija od dijalize. Mnogi ljudi odlaze na transplantaciju u inostranstvo, u Rusiju, Nemačku, Indiju što predstavlja odliv sredstava iz naše zemlje. Pokretanjem sistemski uređene transplantacije organa racionalizovala bi se potrošnja u oblasti zdravstvene zaštite, a građanstvu bi se obezbedio humaniji medicinski tretman koji omogućava kvalitetniji i duži život.

Zaveštavanje organa dosad je bilo regulisano samo u delu Zakona o zdravstvenoj zaštiti, a novim zakonom ta oblast bila bi jasno uređena.

Zakonska rešenja novog zakona o transplantaciji organa i zakona o transplantaciji ćelija i tkiva predstavljena su javnosti 26. janura 2009. Nakon dorade Nacrta zakona, na osnovu dobijenih predloga na javnim raspravama, predlozi su prosleđeni Vladi Republike Srbije. Za izradu Nacrta korišćena su iskustva Nemačke, Holandije, Engleske, Slovenije i Hrvatske.

Prema radnoj verziji, svaka punoletna osoba moći će pred svedokom ili preko opunomoćenika da zavešta organe ili da to učini testamentom za života. Pored pisanog pristanka u slučaju moždane smrti potencijalnog donora, obaveza lekara je da kod porodice proveri da li je za života promenio stav.

Predlogom zakona o transplantaciji organa uređuje se i uzimanje organa sa umrlog lica i nadzor nad sprovođenjem tog postupka. Radi obezbeđivanja dostupnosti određenih vrsta ćelija i tkiva i pravičnosti postupka transplantacije, predlog zakona predviđa sačinjavanje jedinstvene liste čekanja za primaoce, koju će kao i u slučaju transplantacije organa voditi Uprava za biomedicinu. Predviđena je zabrana trgovine i oglašavanja potreba za tkivima i ćelijama, ali i davanje naknade ili druge imovinske koristi davaocu i primaocu ćelije i tkiva.

Nakon usvajanja ovih zakona, u okviru Ministarstva zdravlja, biće formirana gore pomenuta Uprava za biomedicinu koja će voditi računa o njihovom doslednom sprovođenju.

Poslanici Skupštine Srbije 27.07.2009. završili su razmatranje amandmana na predloge zakona o transplantaciji organa i o transplantaciji ćelija i tkiva.

Donošenjem propisa o transplantaciji organa sistemski se uređuje oblast transplatacije, organizacija ustanova, nadzor, i stvoraju se uslovi da se transpaltacija obavlja u skladu sa najrazvijenijim standardima.

Razlozi donošenja zakona o transplantaciji organa i zakona o transplantaciji ćelija i tkiva:

  • Transplantacija je oblast medicine koja se intenzivno razvija i nudi velike mogućnosti za lečenje do sada neizlečivih bolesti.
  • Potrebna je promocija na nacionalnom i evropskom nivou u cilju informisanja i upoznavanja sa doniranjem sa motom „svi smo POTENCIJALNI PRIMAOCI – svi moramo razmišljati da budemo DONATORI“.
  • Postoji potreba za jedinstvenim zakonskim okvirom, kako bi se obezbedio visok nivo zaštite zdravlja građana.
  • Stvaranje jedinstvenog kodnog sistema, koji će biti usklađen sa kodnim sistemom EU.

Načela u Zakonu o transplantaciji orana, odnosno ć· elija i tkiva:

Transplantacija je zasnovana na načelima:
-------solidarnosti,
-------medicinske opravdanosti postupaka,
-------zaštite interesa i dostojanstva učesnika,
-------dostupnosti i zabrane diskriminacije,
-------bezbednosti,
-------dobrovoljnosti,
-------neprofitnosti.

Zabranjeno je davanje i korišćenje podataka, sticanje koristi, oglašavanje i reklamiranje, kao i trgovina organima, odnosno ćelijama i tkivima.

Predlog za izmenu nacrta zakona, dr Igor Mitić :

------„U više navrata sam izneo stav da je potrebno kopirati dobre modele. Dobar model za našu sredinu je organizacija kopirana iz zemlje slične veličine i etničke strukture ( pre Češka no Nemačka, Španija Velika Britanija ili Holandija), koja je uzela u obzir lokalnu istoriju, razvijenost, regionalizaciju, ravnotežu regionalnog davanja i uzimanja organa, nadoknadu bolnicama za uspešna davalaštva, podsticajne mere.... Krajnji rezultat ovog zakona, ako se donese bez značajnih ispravki, biće mogući poen na političkom polju, uveravanje EU u dobre namere, ali u krajnjem rezultatiraće smanjenjem ionako minimalnog broja transplantacija u Srbiji (ministarstvo ima podatke, ali građani nemaju: Tokom 2007.godine načinjeno je 98 transplantacija burbega. Za 2008 godnu još nema sređenih podataka ali je transplantacija bubrega manje za oko 15 (ukupno oko 80), uz 3 transplantacije jetre. Godišnje potrebe Republike Srbije su oko 400 transplantacija bubrega, 30 transplantacija srca, 30 transplantacija jetre, nepoznat broj transplantacija pankreas + bubreg, nepoznat broj transplantacija rožnjače, ligamenata, krvnih sudova... Postoji realna opasnost da će neadekvatna zakonodavna aktivnost u potpunosti onemogućiti ionako slabu transplantacionu medicinu u Srbiji.“


Nacrt zakona o transplantaciji organa


Nacrt zakona o transplantaciji tkiva i ćelija