Šta je to transplantacija? Kome je ona potrebna? Od kada i kako se vrši transplantacija? Ko su donori? Istine i zablude o transplantaciji…
Ovaj sajt će Vam pružiti najpotrebnije informacije o transplantaciji organa, njenoj problematici, istoriji i budućnosti, i svemu onome što je potrebno znati… jer širenje svesti o transplantaciji kao šansi za novi, zdrav i produktivan život mnogih obolelih i upoznavanje sa činjenicom da svako od nas može da promeni nečiji život tako što će postati donor, jeste jedini način da se što više ljudi uključi u krug donora i da se tako povećaju šanse za svakoga od nas.
Jedna preminula osoba može da spase do sedam života.
Pre svega, treba znati da postoje dve vrste transplantacije: sa živog donora, i kadaverična, odnosno sa osobe koja je doživela moždanu smrt. I u jednom i u drugom slučaju rade se detaljne medicinske analize, kako bi se utvrdila podudarnost tkiva donora i primaoca i isključile infektivne i druge bolesti koje onemogućavaju izvođenje transplantacije.
„Ako znamo da se trenutno oko 3.500 obolelih ljudi nalazi na dijalizi, kao i da se oko 25 odsto zdravstvenog budžeta izdvaja u ove svrhe, prednost transplantacije bubrega, kao jedinog pravog leka za ove bolesnike, samo se po sebi nameće. Ekonomski gledano, transplantacija bubrega predstavlja značajnu uštedu za državu jer je jeftinija od dijalize, dok se sa medicinskog stanovišta bolesnik vraća u normalan život i država dobija još jednog radno sposobnog čoveka“, ističe prof. dr Zoran Kovačević, načelnik Klinike za nefrologiju Vojnomedicinske akademije.
„Ovaj korak je neophodan da bismo zaista omogućili da se brojni životi spasavaju. Uveren sam da će se po principu dobre prakse ovaj model naći u zakonskoj regulativi i zakonskim rešenjima vezanim za transplantaciju organa i tkiva. Ovaj korak je veliki, jer podrazumeva širenje svesti koliko je važno dati i humano postupiti u trenutku kada to nekome spasava i produžava život“, zaključio je dr Miloš Lučić, pokrajinski sekretar za zdravstvo.
„Novi Sad je pre 15 godina bio drugi centar po broju transplantacija u Jugoslaviji. Postavlja se pitanje šta se desilo poslednjih godina i zašto je Srbija i Vojvodina poslednja po broju donacija organa“ , konstatovao je dr Milošević, najavljući da će akcija biti sprovedena po svim bolnicama Vojvodine. „Nažalost, nesreća nikad ne bira i ne zna se da li će nekom od nas trebati ovakav vid pomoći. Sledeći korak je da izađemo među ljude. Život ide brzo i mi ne možemo čekati. Očekujemo da će se do kraja godina putem institucija definisati da u raznim situacijama ljudi mogu dati saglasnost za doniranje organa“, zaključio je prof. dr Zoran Milošević, direktor hirurgije Kliničkog centra Vojvodine i šef Transplantacionog tima.
